Da li ste znali?

June 7, 2015 by
Filed under: Vesti 

• Radivoj Korać Žućko rođen je 5. novembra 1938. godine u Somboru.

• Majka Zagorka Zaga Korać je iz porodice Gradinski, stare građanske somborske porodice, a otac Bogdan je iz svešteničke familijie, čiji su i otac i stričevi bili sveštenici, poreklom iz Like.

• Brat Đorđe rođen je 1940. godine u Somboru.

• Nakon Drugog svetskog rata porodica je ponovo na okupu. Zbog školovanosti, Koraćevi roditelji dobijaju premeštaj u Beograd.

• Ubrzo po dolasku u Beograd Koraćev otac Bogdan osuđen je na 2 godine i poslat na Goli otok.

• Radivoj Korać je išao u osnovnu školu “Vuk Karadžić”, a zatim u Drugu beogradsku gimnaziju.

• Korać je bio izuzetan student, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta, sa naročitim darom za fiziku i matematiku. Prezauzetost zbog košarkaških obaveza i prerana smrt sprečili su ga da diplomira.

• Bio je strastveni zaljubljenik u slikarstvo, književnost, muziku i veliki poštovalac Konjevića, Lubarde, Crnjanskog, Andrića…

• Radivoj Korać je prvu košarkašku utakmicu odigrao u srednjoj školi za svoje odeljenje. Mesto u timu je dobio jer je bio “najvisočiji” u razredu.

• Prvi trener Dragan Glišić Gliša svedoči da je pri prvom susretu Korać bio stidljiv, tih, povučen i da mu nije delovao spretno. Sve do trenutka dok nije uzeo loptu u ruke. Kad je počeo da šutira sa različitih pozicija bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Gliša ga je samo naučio pravila i kako se vodi lopta, dok je šuterske sposobnosti imao urođene…

• Korać je debitovao u prvoj ligi 1958. godine sa 19 godina. Postao je najbolji strelac lige. I još sedam puta uzastopno ponavlja istu stvar. Niko ni pre ni nakon njega u istoriji košarke na ovim prostorima to nije uspeo.

• Sa OKK Beogradom Korać je osvojio četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964). Bio je prvi strelac i igrač Standarda iz Liježa, prvaka Belgije (1967/68), a igrajući za Petrarku iz Padove bio je prvi strelac Prvenstva Italije (592 poena na 22 utakmice).

• Za jugoslovenski nacionalni tim je debitovao 1958. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac (Beograd 1961. – 216, Vroclav 1963. – 239, Moskva 1965. – 195). Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963. godine. U dresu reprezentacije odigrao je ukupno 180 utakmica i postigao 3.600 poena.

• Korać je bio prvi evropski košarkaš koji je dobio poziv da obuče dres čuvenih američkih Harlemovaca.

• Neki Koraćevi rekordi nisu oboreni ni do danas. Jedan od njih je broj postignutih koševa na zvaničnoj utakmici u Evropi. Koraćev rekord je 99 koševa postignutih na utakmici Kupa evropskih šampiona u Hali III beogradskog Sajma protiv švedskog Alvika.

• Prvi džemper na “v” izrez i prvu ploču Bitlsa u Beograd je doneo lično Korać.

• Korać je poginuo 2. juna 1969. u blizini Sarajeva, žureći na reprizu predstave “Kosa” u Ateljeu 212. Ispraćaju iz Sarajeva prisustvovale su hiljade ljudi. Kilometarima po izlasku iz Sarajeva ljudi su stajali uz ulice kojima je prolazio kovčeg sa Koraćevim posmrtnim ostacima.

• Bio je prvi sportista sahranjen u “Aleji velikana” u Beogradu. Na izričito insistiranje tadašnjeg predsednika države Josipa Broza Tita, umesto državnom, kovčeg je bio prekriven olimpijskom zastavom. Rečeno je: “On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu.”

• FIBA je 1971. godine, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Vilijama Džounsa, u Koraćevu čast pokrenula takmičenje “Kup Radivoja Koraća”, a košarkaške utakmice nisu odigravane 2. juna po odluci Košarkaškog saveza Jugoslavije. Pehar koji se dodeljivao pobedniku ovog takmičenja nazvan je “Žućkova levica”. Ovo evropsko takmičenje je ugašeno 2002. godine. Danas je to ime našeg nacionalnog kupa.

• Ivo Andrić je, prema sopstvenom svedočenju, svaku svoju posetu Sarajevu završavao obilaskom spomenika na mestu njegove pogibije.

• Tokom rata u Bosni, Žućkov spomenik na mestu pogibije je srušen, ali su se obližnji meštani, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, sami međusobno dogovorili i podigli novi Obelisk koji obeležava mesto tragedije.

• Radivoju Koraću pripada značajno mesto u evropskoj “Kući slavnih”, otvorenoj 1. marta 2007. godine u Madridu, te mesto u Olimpijskom muzeju u Ženevi.

Comments

Napišite šta mislite...
i da, ukoliko želite sličicu pored vašeg komentara, nabavite gravatar!